божо врећо и камерата академика

Врећо је препознатљив по а капела извођењу севдалинки и комбиновању традиционалних звукова са џезом, соулом и блузом. Каријеру је започео у ансамблу „Халка“ са којим је наступао и у Новом Саду, а онда се одлучује за самосталну каријеру и његова популарност узима маха, а Божо постаје препознатљив као један од првих извођача који се преоријентисао на а капела севдах. Највећи успех постигао је песмом „Лејлија“ коју је посветио својој мајци. Издао је два самостална албума „Мој севдах“ и „Пандора“ на којем се налази и дует са београдским музичаром Марком Луисом „Пашана“. Наступао је широм Европе, свуда остављајући публику без даха.

У Новом Саду, Божо је имао врсну пратњу – професионални камерни ансамбл, основан у оквиру Академије уметности у Новом Саду, који чине врсни млади музиичари Академије – асистенти, доценти и најбољи студенти, од којих су неки угледни солисти и чланови престижних европских оркестара. Камерата академика сарађивала је са многим домаћим и страним солистима високог реномеа и наступала широм бивше Југославије и Европе где је и учествовала на великим музичким манифестацијама. Године 1999. ансамбл је престао са радом, да би се 2007, на иницијативу виолончелисте Марка Милетића, обновио и наставио са успешним радом, наступима и такмичењима.

Спој врхунских уметника, Божиног гласа и инструмената Камерате, традиције и модерног, класичне музике и етно елемената, приредили су публици јединствен и несвакидашњи доживљај за Доčек 7528.

сценски дизајн: Изванредни Боб
уметничка инсталације Кубус 1 и Линије кретања испред Синагоге: Уна Младеновић, Срђан Радаковић, Растко Лазаревић, Нађа Вукореп, Ксенија Илић, Данило Крсмановић, Вања Скендеровић, Душица Илић, Невена Копања (чланови групе студената основних студија Сценске архитектуре технике и дизајна са Факултета техничких наука у Новом Саду и студената основних студија Нових ликовних медија са Академије уметности у Новом Саду